Беата Ристовска је од оца морнара наследила страст да истражује нове земље. Доноси им благо које је прати у стану у близини Варшаве. Много је сувенира са Црног континента. Стварају климу близу њеног срца.
Беата је рачунала да је ово предграђе у Варшави њен осамнаести стан. Били су изузетно различити. Не само зато што је у различитим земљама већ и због стандарда. Најсликанија кућа била је у Либерији. На ивици џунгле, са великом верандом. Као у холивудском филму, она је пила кафу у јутарњој магли. Ноћу је посматрала звездно тропско небо. Тамо је живела више од две године. Прекратак. Њен дом је такође био војни шатор и контејнер на Косову. - Струја из агрегата појавила се ван зоре, са учесталошћу освајања лутрије - присећа се он.
Стога је устала што је пре могуће да га користи. Чак се и након повратка у земљу, у свом новом стану, пробудила у стресу ако је успела да осуши косу сушилом. Вечере уз свеће на које су је позвале њене пријатељице повезане су не толико са лепим расположењем колико са проблематичним нестанком струје. Најпријатнији тренуци били су укључивање и искључивање светла. Сада је била њена одлука да ли ће се лампица упалити.
О новом стану
Када их је купила, све поправне екипе управо су емигрирале у Лондон. Прошло је пуно времена пре него што се она уселила. Неко је почео нешто да ради, није завршио, неко се појавио нови. Само са пројектом није било проблема. Одмах је разумела двојицу архитеката које је препоручила пријатељица: Агниесзка Кмит и Рафаł Замбрзицки из студија Модерно.
Знала је једну ствар - декор треба да буде скроман и пријатељски расположен према њеним афричким сувенирима. Сва тројица су осмислили боје и намештај. - Овде се добро осећам - каже Беата. - Али исто тако знам да то није моја крајња станица. Можда се вратим у Африку? Моје срце куца у њеном ритму.
Стан, иако мален (око 50 квадратних метара), делује прилично пространо. Углавном због рушења зида између кухиње и просторије и отварања према ходнику.
Зидови у дневној соби украшени су афричким маскама. Беата их је донијела из Малија, Либерије, Обале Слоноваче, Сијера Леонеа и Гвинеје. Сви су коришћени током племенских церемонија, нпр. На венчањима и током женских церемонија иницијације. - Имају добру енергију - каже домаћица.
Кожне софе и столице савршено се подударају са мозаиком суцупира на поду. Купила их је у АлмиДецор-у. У Црвеном луку је пронашла шешемове столове за кафу. У ову колонијалну атмосферу уклапају се лампа на стативу коју је из Амстердама донео и два свећњака на софи која је стигла далеко од либанонске продавнице у Либерији. Беата се воли одмарати, седећи на софи и слушајући записе. - Можда нема струје, могу то да поднесем. Али не музика - она пружа.
Кухиња је спојена са трпезаријом тако што се предње стране одговарају боји дрвета са осталим намештајем и подом. Беата се такође одрекла плочица које кухињи дају миран карактер. Зид изнад радне плоче био је прекривен сјајним штукатурама, које се лако могу опрати.