Басиа Сокоłовска "Мариа Водзинска" из серије "Сенке бесмртности", 1995, издање: 3 принта, ламбда техника штампања, формат 100к100 цм.
Фотограф Басиа Сокоłовска делује као историчар: прегледава архиве, места за документе. Она ствара композицију себе из композиције сећања.
Филе слова, чипка, избледела трака. Фотографије Басиа Сокоłовска налик су сентименталном путовању у прошлост.
добар ентеријер : Ваше фотографије су сећања, размишљања о историји. Да ли сте инспирисани прошлошћу?
Басиа Сокоłовска : Фотографија се односи само на прошлост. То је уписано у суштину овог медија. Међутим, у прошлости се мора догодити нешто што бих волео да снимим касније.
дв : Фотографија коју приказујемо потиче из циклуса "Сенке бесмртности" који је повезан са Фридериком Цхопином. Шта вас је натерало да снимите ове слике?
БС .: Током многих путовања и неколико година проведених у Аустралији, пропустио сам Европу. Цхопин ме је пре свега заинтересовао зато што је стварао у потпуно другачијој култури, у Француској. Музика му је била веома пољска, али успевао је и у егзилу и у друштвеном и у културном смислу. Занимало ме је како уметник има другачије коријене од места где је био активан. На сличан начин сам функционисао у Аустралији.
дв : Да ли сте наишли на неки одређени детаљ из живота композитора?
БС .: Фотографирао сам Челазову Волу и у Паризу места која су му близу: његова последња адреса, црква у којој се сахрана одржала и многи други. Била је то таква прелиминарна црно-бела документација. Пакет писама вереници Марији Водзински коју сам нашао у Друштву Цхопин у Палати Острогски у Варшави. Цхопин је везала ова писма врпцом након што су јој родитељи прекинули заруке, јер он није имао здравствених ни финансијских прогноза. Направио је овај пакет писама и на њему написао: "Моје сиромаштво." Свидело ми се јако. Желео сам да све слике задрже у стилу романтике. Читава идеја за "Сенке бесмртности" произашла је из овога.
дв : Романтизам као инспирација за фотографа?
БС .: Да! Ово је прва ера која је таквом значају придавала сувенире. Отуда праменови косе, врпци и сувог цвећа који носе донорову енергију. Због тога сам кренуо овим трагом - трагом сувенира. Било је ужасно тешко учинити нешто са Цхопиновим, јер се у пољској уметности обично повезује само с врбама и бронзаним бацама. На слици је црна чипка распоређена у облику срца, оловка за писање слова, стара свилена торбица. То је такође одговарало Цхопиновој болести, нешто се распало. Уосталом, живео је дуго са свешћу о неизбежном крају и одвојености од земље.
дв : Розłака је такође тема из вашег живота. Живели сте у Аустралији, Француској, Енглеској. Пуно путујете. Је ли разлог немирни дух који и даље тражи промјене?
БС .: Почео сам путовати када сам имао три месеца, и тако сам га схватио. У Кини су ме пронашли борилачки закони. Разматрао сам могућност да се исчека овај период абнормалности негде ван Пољске. Тада нисам размишљао о емиграцији. На крају сам ипак отишао у Аустралију. Била је то несрећа. Када сам последњи пут посетио Сиднеј, сад сам се консолидовао. Схватио сам да први пут после двадесет пет година све своје ствари налазим под једним кровом у Варшави.
дв : Коначно, тешко питање: шта стварно фотографирате?
БС .: Ја. Оно што радим је један сјајан аутопортрет. Радим на фотографијама својих искустава и искустава. Не верујем у чињење ствари које нису аутентичне.
Укратко:
Басиа Сокоłовска, рођена у Вроцлаву 1961. године, студирала је историју уметности у Варшави. У првим месецима војног закона, стигао је до Аустралије преко Монголије и Кине. Након студија на Универзитету у Сиднеју, радила је у Уметничкој галерији Новог Јужног Велса у Сиднеју. Своје фотографије излаже од почетка деведесетих; имао је преко 30 самосталних и групних изложби у Аустралији, Европи и Јапану.