Мој супруг и Łукасз обојица су из Мазурија. Одлучили смо да направимо кућу када смо имали 25 година. Данас живимо овде са мојим синовима.
Наша је кућа једно велико рукотворство, живи организам у којем стално нешто мијењам - каже Емилиа из Гоłдапа, заљубљеница у намјештај реновиран методом схабби цхиц, жена многих страсти и талената.
Када сам предузео прве кораке у обнови намештаја, понекад је суза текла од немоћи. Имао сам специфичну визију унутрашњости, био сам већ заувек заљубљен у мутни шик и знао сам да ако моја кућа изгледа као да сам сањао, мораћу да узмем ствари у своје руке. Прије само неколико година у нашем граду није било шансе да купите намјештај и прибор у овом стилу. Тако сам стиснуо зубе и почео све поново. Помогле су ми стручна литература, Интернет и Łукасз, који су ме од почетка подржавали, откривали тајне обнове намештаја и старења, саветовали су их, смиривали и утешили. Страст према стварању, преузета из породичног дома, такође је била значајна.
Тачка изнад и
Донео сам намештај за прераду углавном са оближње пијаче. Често сам се враћао из аутомобила натовареног до плафона. А кад је кућа била испуњена шармантним обрисаним намештајем, било је време за доградње. Извадио сам заборављену машину из ормара и суочио се са следећим изазовом, који је био учење да шивам. Знојјући своје чело од безброј метара тканина, врпци и набора, почео сам да стварам јастуке за прекриваче, прекриваче и столице за седиште које дивно загријавају наш дом. Временом сам научио шивати сложеније форме. Ефекти мог рада могу се видети на мом Инстаграм профилу (@схаббисоцхиц), док се борба са материјом и детаљни описи техника могу наћи на блогу Миссцхиц82.блогспот.цом, јер се испоставило да је дељење знања и искуства још једна од мојих страсти. Данас, када је кућа скоро намештена, поставила сам још један циљ - створити власничку галерију рукотворина. Ко зна, можда ће се тај сан и остварити?