Пројект Сзимон Рогински "УФО_07", 2007, формат: 110к150 цм број примерака: 3 + 2АП, техника: млазни тисак на архивском папиру Хахнемуехле.
Фотографира Пољску по мраку, носећи са собом генератор напајања да би га осветлио. Сзимон Рогински приказује наш пејзаж на нови начин.
Фотограф који избјегава комерцијалну употребу у пустињској сценографији. Сзимон Рогински је романтичар или циничан естрих?
добар интеријер: Да ли је тешко фотографирати Пољску?
Сз.Р: Веома је тешко. Зато сам изабрао ноћ. Пољска је хаотична земља, посебно током дана. Овдје нема склада, нема естетике. Постоје фотографи који могу да покажу Пољску током дана, али не свиђа ми се свакодневни поглед на нашу земљу. Ноћу сам у стању да изолим фрагменте који се могу естетски схватити. Ја сам пре свега естета.
дв: Пољска је само ружна?
Сз.Р: Не бих то рекао. Пољска је прелепа. Међутим, што се тиче фотографија - то је тешко.
дв: Да ли је светлост на сликама из ваше последње серије НЛО стварна?
Сз.Р: "НЛО" је први циклус у коме сам стварам стварност. То су већ планиране ескапације. Имам генератор напајања, помоћника. Ја бирам места, припремам се. Фаза месеца је често важна. Компликована ствар. Ја правим светло, а не тражим постојеће, као што је то био случај са већином пејзажа, јер су неки од њих пре били осветљени лампицама аутомобила.
дв: Да ли су локације изван себе?
Сз.Р: Идем да их потражим. На посао идем на неколико дана путовања. Понекад идем около. На путу проводим ноћи, вечери, јутра. Ако ми се нешто свиди, престајем. У серији „НЛО“ планирам места, извршите истраживање.
дв: Зашто на вашим фотографијама нема људи?
Сз.Р .: Недавно се појављује! Али ја заиста волим празне просторе, посебно у пејзажима. Не волим климу репортера коју људи дају. Није да их ипак не волим фотографисати. Мислим да су слике без људи често јаче, оне говоре више о животу.
дв: Већина уметника изложбе "Ефекат црвених очију …", на којима су приказани ваши радови, рођени су 1970-их. Постоји ли генерацијско-уметничка веза?
Сз.Р: Рођени смо у комунистичка времена и памтимо их, што је врло важно искуство. Занимљиво је сећати се тих времена и живети у тим временима. Друга ствар је да живимо у потпуно новој стварности када је у питању тржиште фотографија. Мислим, један од оних који су доживели ове промене, мислим, између осталих могућност рада за рекламне агенције, за целу фотографску индустрију, што раније није било.
дв: Да ли вам се нешто свиђа у савременој пољској фотографији?
Сз.Р: Одговорићу: Не волим је толико. У свом раду сам инспирисан сликањем. Ако идем на изложбе, то је обично сликање. Немам свог омиљеног пољског фотографа.
дв: Оно што вас издваја међу Пољацима јесте да сте према „Лурзеровој архиви“ - међународном часопису за оглашавање - један од најбољих фотографа на овом пољу у свету. \
Сз.Р: Живим од реклама. Радим углавном у Пољској, мада има и понуда из целог света. Фотографија је изузетно скупо поље уметности и дела. Да бисте расли, заиста морате потрошити много новца. Ја сам један од неколико водећих пољских фотографа за оглашавање. И то је то.
Укратко:
Сзимон Рогински рођен је 1975. у Гдањску, живи у Варшави. Студирао је глуму, али је на крају изабрао и фотографију. Један од најбољих фотографа у Пољској. Објављен у: „Именик снимака“, „Модерни сликари“, „Заједнички чула“, „Вогуе Л'Хомес“, „Футу“. Ове године његов пројекат „НЛО“ приказан је у галеријама у Варшави, Израелу и Грчкој. ввв.сзимонрогински.цом/